Reply To: Gensko spremenjena hrana
Forum Duhovnost › Forumi › Zdrava prehrana › Gensko spremenjena hrana › Reply To: Gensko spremenjena hrana
glasAli bo Evropska banka bo odobrila finančno podporo Monsantu?
Monsanto želi 40 mio pomoči, kljub dejstvu, da je imel lani 1.6 MILIJARDE
dobička, premoženje firme je pa ocenjeno na skoraj 20 milijard?!
Kdo je rekel, da ga potrebuje?
Ponujajo mu ga. Verjetno, kot “varna naložba”.
Dejan Židan piše
PISNO POSLANSKO VPRAŠANJE
Seznanjen sem z namero Evropske banke za obnovo in razvoj (EBRD),
katere 0,21% delničarka je tudi Republika Slovenija, da odobri finančno
podporo v višini 40.000.000 dolarjev podjetju Monsanto, ki je največji
svetovni proizvajalec semen in eden večjih zagovornikov gensko
spremenjenih organizmov (GSO).
Tej nameri nasprotuje več kot
157 nevladnih organizacij iz vsega sveta, ki so v zvezi s tem na banko
že naslovile protest v katerem podjetju Monsanto očitajo, da model
kmetovanja, ki ga podjetje spodbuja že desetletja in temelji na uporabi
kemikalij, monokulurah, gensko spremenjenih organizmih in
marginalizaciji malih proizvajalcev, v dobi vse bolj nestabilnih
podnebnih razmer, zmanjšuje varnost preskrbe s hrano.
Slovenija
ima na področju GSO zelo restriktivno politiko in tako kot večina
evropskih držav – med njimi tudi Nemčija, Francija, Avstrija in še
katera – v zvezi s tem zavzema izrazito konzervativno stališče.
Glede na namere in na podatek, da bo EBRD financiranje dokončno
potrdila aprila 2013 in da je končna odobritev garancij v rokah
predstavnikov delničarjev, Vas sprašujem:
Kakšno je stališče Slovenije, kot delničarke (solastnice) in kako ocenjuje potencialno sodelovanje med EBRD in Monsantom?
Mag. Dejan Židan,
poslanec
ref.
http://www.naturalnews.com/038199_Monsanto_bailout_European_Union.html
Kaj nam mora bit jasno na vsakem koraku govori Film
Korporacija: patološka težnja za profitom i moći – Nagrađeni Dokumentarni Film!The Corporation ~ FULL LENGTH
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=nmXgedNKgjI
–Joel Bakan želi dokazati da je korporacija patološka institucija,
opasan posjednik velike moći nad ljudima i društvom, a to potiče više
pitanja s kojima će se podrobnije pozabaviti u svojoj knjizi: Kako je
korporacija postala ono što je danas (1. poglavlje)? Kakva je priroda i
koje su implikacije njezina patološkog karaktera (2. i 3. poglavlje), te
njezine vlasti nad društvom (4. i 5. poglavlje)? Što bi trebalo i što
se može učiniti kako bi se smanjio njezin štetni potencijal (6.
poglavlje)? … To su središnja pitanja kojima se bavi ova knjiga.
Otkrivajući zajedničke institucionalne ciljeve svih korporacija i
njihovo značenje za društvo, Bakan nudi ključnu kariku koja nedostaje u
pokušajima da se shvati i nešto učini s obzirom na jedno od najhitnijih
pitanja našeg vremena.
Peter Drucker, možda najveći svjetski
teoretičar menadžmenta, među prvima je 1946. analizirao korporaciju kao
instituciju u svojem pionirskom djelu “Concept of the Corporation”
(“Pojam korporacije”). Upravo je Druckeru bila značajna činjenica da sve
korporacije imaju isti institucionalni ustroj i svrhu. Međutim, većini
običnih ljudi svakodnevni detalji poslovanja korporacija zamagljuju
cjelokupnu sliku. Kao i Pfizerovu generalnom direktoru, Hanku
McKinnellu, »vrlo nam je teško zamisliti korporacije kao institucije«.
Umjesto toga, uočavamo uglavnom razlike između pojedinih korporacija ili
ih dijelimo na transnacionalne i lokalne, moderne i starinske,
progresivne i tradicionalne, fleksibilne i glomazne, solidne i rizične, s
markom [brandom) i bez nje, dobre i loše — i gubimo iz vida činjenicu
da sve korporacije, u najmanju ruku one koje kotiraju na burzi, imaju
isto institucionalno ustrojstvo, odnosno da ima smisla govoriti i o
korporaciji i o korporacijama.
Cilj je ove knjige/filma istražiti
što je točno korporacija kao institucija. Institucije se, naravno,
sastoje od ljudi, i većina sadržaja knjige temelji se na razgovorima s
protagonistima korporacijskog svijeta, učenim ljudima koji ih
analiziraju i kritičarima koji upozoravaju na opasnosti koje nam prijete
od korporacija i predlažu rješenja.
Fascinantan dokumentarac baca
pogled na sve veću moć velikih svjetskih tvrtki i utjecaj koje imaju na
društvo. Korporacija uključuje razgovore s 40 korporativnih insajdera i
kritike – uključujući osobe poput Noam Chomsky, Naomi Klein, Milton
Friedman, Howard Zinn, Vandana Shiva i Michael Moore – plus prave
ispovijedi, ispitivanja slučajeva i strategije za promjene.
več o GSO in Monsantu na http://ekoci.si/?p=1938
dobička, premoženje firme je pa ocenjeno na skoraj 20 milijard?!
Kdo je rekel, da ga potrebuje?
PISNO POSLANSKO VPRAŠANJE
katere 0,21% delničarka je tudi Republika Slovenija, da odobri finančno
podporo v višini 40.000.000 dolarjev podjetju Monsanto, ki je največji
svetovni proizvajalec semen in eden večjih zagovornikov gensko
spremenjenih organizmov (GSO).
157 nevladnih organizacij iz vsega sveta, ki so v zvezi s tem na banko
že naslovile protest v katerem podjetju Monsanto očitajo, da model
kmetovanja, ki ga podjetje spodbuja že desetletja in temelji na uporabi
kemikalij, monokulurah, gensko spremenjenih organizmih in
marginalizaciji malih proizvajalcev, v dobi vse bolj nestabilnih
podnebnih razmer, zmanjšuje varnost preskrbe s hrano.
ima na področju GSO zelo restriktivno politiko in tako kot večina
evropskih držav – med njimi tudi Nemčija, Francija, Avstrija in še
katera – v zvezi s tem zavzema izrazito konzervativno stališče.
potrdila aprila 2013 in da je končna odobritev garancij v rokah
predstavnikov delničarjev, Vas sprašujem:
poslanec
http://www.naturalnews.com/038199_Monsanto_bailout_European_Union.html
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=nmXgedNKgjI
opasan posjednik velike moći nad ljudima i društvom, a to potiče više
pitanja s kojima će se podrobnije pozabaviti u svojoj knjizi: Kako je
korporacija postala ono što je danas (1. poglavlje)? Kakva je priroda i
koje su implikacije njezina patološkog karaktera (2. i 3. poglavlje), te
njezine vlasti nad društvom (4. i 5. poglavlje)? Što bi trebalo i što
se može učiniti kako bi se smanjio njezin štetni potencijal (6.
poglavlje)? … To su središnja pitanja kojima se bavi ova knjiga.
Otkrivajući zajedničke institucionalne ciljeve svih korporacija i
njihovo značenje za društvo, Bakan nudi ključnu kariku koja nedostaje u
pokušajima da se shvati i nešto učini s obzirom na jedno od najhitnijih
pitanja našeg vremena.
Peter Drucker, možda najveći svjetski
teoretičar menadžmenta, među prvima je 1946. analizirao korporaciju kao
instituciju u svojem pionirskom djelu “Concept of the Corporation”
(“Pojam korporacije”). Upravo je Druckeru bila značajna činjenica da sve
korporacije imaju isti institucionalni ustroj i svrhu. Međutim, većini
običnih ljudi svakodnevni detalji poslovanja korporacija zamagljuju
cjelokupnu sliku. Kao i Pfizerovu generalnom direktoru, Hanku
McKinnellu, »vrlo nam je teško zamisliti korporacije kao institucije«.
Umjesto toga, uočavamo uglavnom razlike između pojedinih korporacija ili
ih dijelimo na transnacionalne i lokalne, moderne i starinske,
progresivne i tradicionalne, fleksibilne i glomazne, solidne i rizične, s
markom [brandom) i bez nje, dobre i loše — i gubimo iz vida činjenicu
da sve korporacije, u najmanju ruku one koje kotiraju na burzi, imaju
isto institucionalno ustrojstvo, odnosno da ima smisla govoriti i o
korporaciji i o korporacijama.
Cilj je ove knjige/filma istražiti
što je točno korporacija kao institucija. Institucije se, naravno,
sastoje od ljudi, i većina sadržaja knjige temelji se na razgovorima s
protagonistima korporacijskog svijeta, učenim ljudima koji ih
analiziraju i kritičarima koji upozoravaju na opasnosti koje nam prijete
od korporacija i predlažu rješenja.
Fascinantan dokumentarac baca
pogled na sve veću moć velikih svjetskih tvrtki i utjecaj koje imaju na
društvo. Korporacija uključuje razgovore s 40 korporativnih insajdera i
kritike – uključujući osobe poput Noam Chomsky, Naomi Klein, Milton
Friedman, Howard Zinn, Vandana Shiva i Michael Moore – plus prave
ispovijedi, ispitivanja slučajeva i strategije za promjene.
“Synchronicity is God’s way of remaining anonymous.”