Participant

Smile

Tibetanci rečejo svojemo turkizu kar lepo turkiz. Je pa pri njih zelo cenjen , njihov obrdeni kamen, podarjajo ga malim otrokom , da jih ščiti ,pravijo da je to kamen Bude. Uporabljajo ga za zdravljenje, za njihove običaje -obrede.

Skratka …tako kot indijanci …

Nahajališče je pa tam Tibet -meja s Kitajsko …na kratko Himalaja.

Evo to naj bi bil njihov turkiz:

Drugače pa tole je zanimivo prebrati: Wink

LIDJA
KUREŠEVIĆ, DIPL. ING. GEOL.

Tirkiz je neprovidni plemeniti mineral, po
sastavu hidratisani bakar aluminijum fosfat CuAl6(PO4)4(OH)8•5H2O sa primesama
bakra i gvožda od kojih potice njegova specificna plavo-zelena boja. Mineral
ovog sastava može imati i druge boje (npr. žuckastu), ali kao takav nije cenjen
u gemologiji. Po Mosovoj skali, tvrdina ovog minerala je 5-6. Uprkos tvrdini
koja je manje pogodna za primenu u izradi nakita, može se polirati ako je
dovoljno kompaktan. Agregati tirkiza su karakteristicni i po tome što sadrže
“mrežu” od drugih minerala (obicno hidroksidi ili oksidi gvožda).

Ime tirkiz potice od francuske reci za “turski”. Ovo ime je dobio zbog toga što
se nekada smatralo da ovaj mineral potice iz Turske, jer se Evropa njime
snabdevala upravo iz ove zemlje. Medutim, turski trgovci su se snabdevali iz
drugih zemalja, i prodavali ih venecijanskim trgovcima koji su ih dalje
prodavali u Evropi. Pravo poreklo tirkiza koji je donošen iz Turske je
verovatno planina Alimersaj u Persiji ili Sinajsko poluostrvo u Egiptu. Ove dve
oblasti predstavljaju najstarije poznate oblasti u kojima je vršena
eksploatacije tirkiza.

Verovanja vezana za tirkiz

Mnoge plemenite minerale prate narodna verovanja, i tirkiz nije nikakav
izuzetak. Smatralo se da donosi srecu i dobro zdravlje kada ga dobijemo na
poklon s ljubavlju. Takode, smatralo se da boja tirkiza bledi kada je vlasniku
ugrožen život ili je bolestan, a kada opasnost prode, i tirkiz povrati svoju
intenzivnu boju.

Nauka, naravno, objašnjava ove pojave na drugi nacin. Naime, na temperaturi
250ºC, njegova plava boja prelazi u zelenu. Takode, boja može da izbledi pod
uticajem svetlosti, razlicitih hemikalija ili gubitka prirodne vlage.

Najpoznatija nalazišta tirkiza u svetu:

Senovita pecina u Nišapuru, Iran (nekada Persija); Uadi Magara blizu zapadnog
oboda Sinajskog poluostrva u Egiptu; Cukvikamata ležišta bakra u Cileu; Serilos
rudnici, Tirkizna planina i Santa Rita rudnici bakra u Nju Meksiku, SAD.

Varijeteti i razni nazivi koji se koriste za
tirkiz:

– Agapit/agafit – staklasti persijski tirkiz

– Americki ili meksicki tirkiz – termin koji se na tržištu cesto koristi za
bledo plav do zelenkast, obicno relativno porozan tirkiz, bez obzira na njegovo
geografsko poreklo

– Astecki kamen – ovaj termin se koristi za razlicite minerale, izmedu ostalog
i za zeleni tirkiz

– Beli bufalo kamen – materijal bele boje, kojim se trguje u vidu kabošona,
tzv. albino tirkiz. Navodno se vadi u Tonopi, Nevada (SAD)

– Džonit – ponekad se koristi za ljuskast, a nekad za staklast tirkiz

– Edisonit – pegav, plavi tirkiz

– Egipatski tirkiz – termin koji se nekada koristi na tržištu za plavicast
i/ili žuckasto-zeleni tirkiz, koji zbog boje nije narocito poželjan za izradu
nakita; obicno se koristi bez obzira na pravo geografsko poreklo

– Kornjacina leda – naziv koji se ponekad koristi za tirkizni matriks, obicno
crne boje, koji lici na paukovu mrežu

– Mešed tirkiz – tirkiz poreklom iz mesta Mešed u Persiji gde se trgovalo
velikim kolicinama tirkiza

– Morska pena – opisno ime koje se na tržištu retko koristi za kvrgave
grumencice tirkiza koji su sa jedne strane samo polirani, a druga strana je
ravno secena kako bi mogli biti ugradeni u nakit, npr. broš

– Orijentalni tirkiz – neki koriste ovaj termin za pravi tirkiz, za razliku od
rekonstruisanog, medutim, to nije uvek zaista pravi tirkiz

– Oznake lokalnosti – pridevi koji ukazuju na poreklo: aleksandrijski
(egipatski tirkiz), americki (iz Kalifornije, Kolorada i Nevade), egipatski,
meksicki itd.

– Persijski tirkiz – svetloplavi tirkiz vrhunskog kvaliteta iz Persije. U praksi,
ovaj termin se takode koristi i za tirkize koji mu samo nalice i ne poticu
zaista iz Persije tj. Irana

– “Plavo zlato” – nazi dat tirkizu u Žurnalu Vol strita

– Tirkiz ljuska od jajeta – tirkiz koji izgleda kao da je napukao

– Tirkiz nova stena – tirkiz slabog kvaliteta

– Tirkiz paukova mreža – tirkiz cija osnovna masa sadrži druge minerale u vidu
paukove mreže

– Tirkiz stara stena – tirkiz visokog kvaliteta, nebo plave boje

– Tirkizna stena – stena koja sadrži pege tirkiza tj. matriks lošeg kvaliteta.
Obicno je braon ili siva

– Tirkizni grumencici – ovaj temrin se na tržištu ponekad koristi za sitne
grumene

– Turski kamen – poprilicno zaboravljen stari naziv za tirkiz

tirkiza koji su masovno polirani u tambleru

– Zapadnjacki tirkiz – vivijanit

– Zvezdani kamen – termin koji se ponekad koristi za tirkiz, narocito u
tržišnom kolokvijalnom govoru.

Primena tirkiza kroz istoriju civilizacije

Zbog svoje lepote i specificne boje, tirkiz je omiljeni plemeniti mineral u
razlicitim delovima sveta vec mnogo vekova. Tirkiz je jedan od prvih plemenitih
minerala u istoriji civilizacije koji je organizovano eksploatisan.

Obožavali su ga faraoni – vladari starog Egipta, astecki kraljevi, u Persiji,
Mesopotamiji, Indiji i Kini. U zapadnoj Evropi je kao plemeniti mineral postao
popularan tek u 14. veku. Nakon izvesnog pada uticaja katolicke crkve, postalo
je dozvoljeno korišcenje tirkiza i van crkve. U staroj Nemackoj je bilo
uobicajeno da se tirkiz nosi kao dragulj verenickog prstena, uz verovanje da ce
izgubiti boju ako žena postane neverna. Što navodi na pomisao koliko brakova je
razorio nekvalitetni tirkiz……….

Danas se smatra da pozitivno utice na retoricke sposobnosti, «zaštitu od
uroka», protiv bolesti grla, kao i da donosi srecu uopšte.

Smatra se da istorija upotrebe tirkiza u
starom Egiptu seže do Prve Dinastije, a možda i ranije. Dokumentovano je da je
egipatska kraljica Zur, žena drugog vladara prve dinastije (oko 6000 god.
p.n.e.), nosila narukvice od zlata i tirkiza. Tirkiz je vezivan za boginju
Hator, i bio je toliko cenjen, da je bio prvi plemeniti mineral za koji su
izradivane imitacije. Naime, egipcani su koristili glazirani keramicki proizvod
fajans kao njegovu imitaciju.

Asteci su koristili tirkiz, zajedno sa zlatom, kvarcem, malahitom, žadom,
koralom i školjkama za izradu maski, noževa i štitova.

U staroj Persiji, tirkiz je obožavan kroz milenijume i mnogo je korišcen, ne samo
za izradu nakita, vec i za ukrašavanje objekata (npr. džamija šaha Huseina u
Isfahanu).

Kabošoni tirkiza, zajedno sa koralom, korišceni su u srebrnom i zlatnom nakitu
na Tibetu i u Mongoliji. Medutim, u ovim oblastima je favorizovan tirkiz u
kojem preovladuje zelena nijansa.

U Indiji, prema sanskritskim tekstovima, tirkiz je korišcen za izradu lekova
zajedno sa razlicitim supstancama biljnog i životinjskog porekla, i korišcen za
lecenje jetre, anemije i histerije.

Razlicita indijanska plemena (Pueblo, Navaho, Apaci) su koristila tirkiz za
izradu perlica i mozaika, i nosili ga kao amajliju. Verovali su da je tirkiz
“ukrao” boju sa neba. Medutim, stil koji se danas naziva “indijanskim stilom” u
izradi nakita – tirkiz ugraden u srebrni okov – relativno je nov. Smatra se da
je nastao oko 1880. godine, pod uticajem belaca.

Nastajanje tirkiza

Tirkiz je sekundarni mineral i nastaje površinskim promenama razlicitih
minerala, obicno u ležištima bakra u kojima je prisutan i fosfor, pod uticajem
atmosferskih voda. Pri tome znacajan uticaj ima klima – tirkiz se tipicno
javlja u oblastima sa aridnom klimom. Mineralne mase tirkiza obicno ispunjavaju
šupljine i pukotine u intenzivno alterisanim vulkanskim stenama ili formiraju
kore po okolnim stenama, cesto u paragenezi sa limonitom i drugim mineralima
gvožda. U jugozapadnim delovima SAD se tirkiz tipicno javlja kao proizvod
površinskog raspadanja u porfirskim sulfidnim ležištima bakra. Pojave tirkiza
su najcešce vezane za dubine do 20
m, a rede i više, kada duž pukotina rastvori mogu
prodreti do vece dubine. Zbog ovakvog nacina nastajanja, tirkiz je
kriptokristalast i javlja se u vidu masivnih agregata, bez kristalnih oblika.
Tirkiz može i da pseudomorfno zameni druge minerale (feldspate, apatit i dr.)
ili fosile. Npr., odontolit je fosilna kost nastala zamenom organske materije
tirkizom ili slicnim fosfatnim mineralima poput vivijanita.

Tirkiz je u starim vremenima eksploatisan samostalno, zbog svoje lepote,
medutim, danas, zbog prirode svog javljanja uz ležišta bakra, on se prvenstveno
eksploatiše kao sporedni proizvod masovne eksploatacije rude bakra, narocito u
SAD.

Tretirani tirkiz i imitacije

Nije cudno što je jedan toliko cenjen plemeniti mineral bio i prvi cija je
imitacija stvorena. Povecana potražnja nije mogla biti zadovoljena kroz
proizvodnju iz postojecih rudnika. Tokom vremena, smanjena dostupnost i
povišena cena kvalitetnih tirkiza, dovela je do razvoja razlicitih metoda za
poboljšanje boje minerala nižeg kvaliteta, za impregnaciju i stabilizaciju
poroznih tirkiza radi poboljšanja njegove cvrstoce i boje, za simulaciju
tirkiza slicno obojenim prirodnim mineralima, pravljenje imitacija tirkiza od
drugih minerala i njegovu sintezu.

Da bi upotreba tirkiza za izradu nakita bila moguca, on mora biti tretiran. U
suprotnom, zbog njegove poroznosti, neizbežna je degradacija njegove boje u
kontaktu sa znojem i kozmetickim proizvodima pri nošenju takvog nakita. Ova
cinjenica je bila poznata cak i starim narodima, koji su nekada za zaštitu
tirkiza koristili životinjsku mast! Danas, uobicajeni postupci “tretiranja”
tirkiza podrazumevaju bojenje, voskiranje, lakiranje, natapanje uljima,
impregnaciju parafinom, šelakom, epoksidnom smolom, plastikom ili materijama
kao što je koloidna silicija i natrijum-silikat (vodeno staklo). Uobicajena je
primena kombinacije dva ili više postupaka.

Prirodnim tirkizom se naziva onaj koji je
netretiran; lepi primerci prirodnog tirkiza su vrlo retki i skupi. Svega oko 3%
razlicitih proizvoda kojima se u svetu trguje pod imenom tirkiz, zapravo cini
pravi, prirodni, netretirani tirkiz. Uglavnom uz ovakve proizvode ide i ime
rudnika iz kojeg doticni primerak potice, a “mreža” Fe-oksida u njemu je
karakteristicna za svaki rudnik.

Stabilizovani tirkiz je prirodan mineral koji
je bio suviše mek da bi se mogao koristiti za izradu nakita, te je stoga
impregniran bezbojnom akrilnom smolom pod povišenim pritiskom i na visokoj
temperaturi. Na ovaj nacin kamen nižeg kvaliteta postaje cvršci, otporniji
prema habanju i trajniji, a njegova boja je prirodna i trajna.

Tretirani tirkiz je slican stabilizovanom, s
tom razlikom što injektirana smola sadrži i veštacku boju. Ova boja je trajna,
ali izgleda neprirodno. Pošto ovakav tirkiz ima nižu cenu, vecina jeftinijeg
nakita se danas izraduje od ove vrste tirkiza.

Rekonstituisani tirkiz je napravljen od
“kredastog” (praškastog) tirkiza i otpadaka iz proizvodnje koji su samleveni u
prah, a zatim pomešani sa plavom bojom i plastikom, nakon cega je masa izlivena
u blokove koji se kasnije seku u željene oblike.

Poboljšani tirkiz je pravi tirkiz veštackim
putem impregnisan silicijom. Teško ga je razlikovati od pravog tirkiza, i može
da zadobije odlicnu polituru.

Zapecaceni tirkiz je površinski “zapecacen”
voskom ili smolom, kako bi se stabilizovala njegova boja, i da bi se zaštitio
od grebanja i uticaja prašine i hemikalija. Boja je dugotrajna, ali ne i
trajna.

Imitacije tirkiza predstavljaju prirodne ili
veštacke materijale koji su obojeni ili napravljeni tako da lice na pravi
tirkiz. Kao što je navedeno, egipcani su prvi proizveli imitaciju tirkiza –
glazirani fajans. Kasnije su kao imitacije tirkiza korišceni staklo, emajl, a
danas keramicki proizvodi, porcelan, plastika i sinteticki tirkiz (napravljen
od razlicitih jedinjenja bakra i aluminijuma). Primer sintetickog tirkiza je
“becki” tirkiz, napravljen od istaloženog aluminijum fosfata, obojen oleatom
bakra; i “neolit” – mešavina bajerita (Al2O3•3H2O) i bakar-fosfata. Vecina
ovako napravljenih proizvoda se upadljivo razlikuje od pravog tirkiza. Medutim,
1972. godine, Pjer Žilson je uspeo da napravi izuzetan simulant tirkiza, i to
varijetete sa i bez karakteristicne “mreže”.

Danas je najcešca imitacija tirkiza obojeni hovlit ili magnezit. Ova dva
minerala su po svojoj prirodi beli, pri cemu hovlit ima i “mrežu” nalik tirkizu
zbog cega deluje ubedljivije. Kao imitacije se ponekad koriste i obojeni
kalcedon, jaspis i mermer, ali rede, zbog upadljive razlike od prirodnog
tirkiza. Ponekad na tirkiz mogu da lice i variscit, hrizokola, lazulit,
smitsonit, hemimorfit, amazonit, serpentin, odontolit, azurlit (hrizokola
kalcedon) i dr.

Vrednost tirkiza

Velika potražnja je uzrokovala cene koje se krecu i do 2200 dolara po kilogramu
za najkvalitetniji materijal. Vekovima je najkvalitetniji tirkiz intenzivno
plave boje donošen iz Persije, te je izraz “persijski tirkiz” postao sinonim za
materijal vrhunskog kvaliteta. Krajem 19. veka, otkrivena su ležišta visoko
kvalitetnog tirkiza u zapadnim i jugozapadnim oblastima SAD (Arizona,
Kalifornija, Kolorado, Novi Meksiko, Nevada), odakle i danas dolazi najveci deo
proizvodnje kvalitetnog tirkiza.

Intenzitet boje je glavna determinanta vrednosti tirkiza, zatim njegova
konzistentnost – jedrina, cvrstoca i homogenost, kao i vrsta i stepen
“tretiranosti”. Netretirani tirkiz ce uvek biti skuplji od tretiranog, mada se
blago voskiranje obicno toleriše. Prisustvo okolne stene u agregatima tirkiza
mu umanjuje vrednost. Poput korala i drugih neprovidnih plemenitih minerala,
tirkiz se obicno prodaje prema velicini komada a ne prema masi.

Cuvanje

Kao i vecina fosfatnih minerala, i tirkiz je fragilan i osetljiv na hemikalije.
Parfemi i kozmetika mogu da razore njegovu zaštitu i promene boju tirkiza.
Usled duže izloženosti direktnoj suncevoj svetlosti, tirkiz dehidrira i gubi
boju. Stoga, da bi se zaštitio nakit sa tirkizom, treba izbegavati da dode u
kontakt sa kozmetikom (ukljucujuci mleko za suncanje i sprej za kosu) i nošenje
ovog nakita na plažu i druga mesta sa jakom suncevom svetlošcu. Nakon nošenja,
tirkiz treba blago prebrisati kako se na njemu ne bi stvorio talog, i cuvati ga
u zasebnoj kutiji kako ga drugi, tvrdi dragulji ne bi izgrebali. Takode,
agregati tirkiza ponekad sadrže i pirit, pa ih ne treba izlagati vlazi da ne bi
došlo do njegovog raspadanja.

Ni slovenščina ….jaz npr. sem študirala kaj presneto je gvožaa …skratka železo .

Wink

strelka2012-05-25 15:03:02

Lepo je če deliš

The Secret Key is In You..!

Tibetanski turkiz

LIDJA KUREŠEVIĆ, DIPL. ING. GEOL.

LIDJA
KUREŠEVIĆ, DIPL. ING. GEOL.