Tibetanski turkiz

Forum Duhovnost Forumi Kristali Tibetanski turkiz

Ta tema vsebuje 5 odgovorov, ima 3 glasovi, in jo je nazadnje posodobil/a  Katja 5 let, 6 mesecev nazaj.

  • Avtor
    Prispevki
  • #14996

    Katja
    Član

    (Nevem v katero temo naj objavim tole vprašanje. Prosim prestavite me drugam, če sem zgrešila.)

    Napalila sem se na tibetanski turkiz. Na minfosu sem ga držala v rokah, ampak je bil del ogrlice, zato ga nisem vzela. Ali veste kje bi ga lahko kupila?

    Lepo je če deliš
    #15019
    strelka
    strelka
    Participant

    Katja wrote: (Nevem v katero temo naj objavim tole vprašanje. Prosim prestavite me drugam, če sem zgrešila.)

    Napalila sem se na tibetanski turkiz. Na minfosu sem ga držala v rokah, ampak je bil del ogrlice, zato ga nisem vzela. Ali veste kje bi ga lahko kupila?

    na KitajskemEmbarrassedBig smile….
    Drugače pa pod imenom tibetanski turkiz..nikjer v nobenih takih knjigah nič ne piše o tibetanskem turkizu …tako da je to bolj trgovska znamka.Wink
    Torej turkiz kot turkiz ..ki pa je za pičico bolj zelenkast kot modrikast.
    Tibetanci ga kombinirajo s koralo…
    Uprabljajo ga pa v iste namene kot npr. tudi indijanciBig smile.

    strelka2012-05-25 08:28:42

    Lepo je če deliš
    #15022

    tadej pretner
    Moderator

    strelka wrote:

    (Nevem v katero temo naj objavim tole vprašanje. Prosim prestavite me drugam, če sem zgrešila.)

    Napalila sem se na tibetanski turkiz. Na minfosu sem ga držala v rokah, ampak je bil del ogrlice, zato ga nisem vzela. Ali veste kje bi ga lahko kupila?

    na KitajskemEmbarrassedBig smile….
    Drugače pa pod imenom tibetanski turkiz..nikjer v nobenih takih knjigah nič ne piše o tibetanskem turkizu …tako da je to bolj trgovska znamka.Wink
    Torej turkiz kot turkiz ..ki pa je za pičico bolj zelenkast kot modrikast.
    Tibetanci ga kombinirajo s koralo…
    Uprabljajo ga pa v iste namene kot npr. tudi indijanciBig smile.

    Katja, tudi jaz prvič slišim za tibetanski turkiz. Moram pa te opozoriti, da so tovrstna trgovska imena zavajajoča. Madeira topaz recimo ni topaz, ampak žgani ametist, ne vem kakšen žad že ni žad, ampak lizardit itd. Če je drži, kar pravi Strelka, in če se bo ime “prijelo”, bodo verjetno v nekaj letih večini zelenkastih turkizov rekli tibetanski turkiz, ne glede na to, iz kje prihajajo. Ali je turkiz bolj zelen ali moder, je odvisno od razmerja železa in bakra v njem, ampak če me spomin ne vara, je za kitajske turkize res značilno razmerje, ki rezultira z zelenkasto barvo.
    Lepo je če deliš
    #15026

    Katja
    Član

    Moja zgodba s “tibetanskim” turkizom gre takole:
    na minfosu je nek nemec prodajal turkiz (žepne kamne) zelo zelo poceni. Vprašala sem ga v čem je fora in ali so kamni sploh tapravi. Odgovoril mi je, da je pravi turkiz zelo krušljiv in da ga zato obdelajo z neko kemikalijo, ki povzroči, da se kamen stisne in tako postane bolj kompakten. Zaradi tega naj bi ti turkizi tudi imeli emajlasto površino. Potem mi je pokazal zelo lep kamen, s hrapavo površino, sivkaste barve in s temnimi, turkiznimi vključki. Rekel je, da je to edina popolnoma neobdelana varjanta turkiza in da se mu reče tibetanski turkiz.
    Jaz seveda nisem noben ekspert za kamne, tako da nevem kaj od tega je sploh res. Vem samo to, da mi je bil tisti kamen strašansko všeč:)

    Lepo je če deliš
    #15027
    strelka
    strelka
    Participant

    Smile

    Tibetanci rečejo svojemo turkizu kar lepo turkiz. Je pa pri njih zelo cenjen , njihov obrdeni kamen, podarjajo ga malim otrokom , da jih ščiti ,pravijo da je to kamen Bude. Uporabljajo ga za zdravljenje, za njihove običaje -obrede.
    Skratka …tako kot indijanci …
    Nahajališče je pa tam Tibet -meja s Kitajsko …na kratko Himalaja.
    Evo to naj bi bil njihov turkiz:
    Drugače pa tole je zanimivo prebrati:Wink

    LIDJA
    KUREŠEVIĆ, DIPL. ING. GEOL.

    Tirkiz je neprovidni plemeniti mineral, po
    sastavu hidratisani bakar aluminijum fosfat CuAl6(PO4)4(OH)8•5H2O sa primesama
    bakra i gvožda od kojih potice njegova specificna plavo-zelena boja. Mineral
    ovog sastava može imati i druge boje (npr. žuckastu), ali kao takav nije cenjen
    u gemologiji. Po Mosovoj skali, tvrdina ovog minerala je 5-6. Uprkos tvrdini
    koja je manje pogodna za primenu u izradi nakita, može se polirati ako je
    dovoljno kompaktan. Agregati tirkiza su karakteristicni i po tome što sadrže
    “mrežu” od drugih minerala (obicno hidroksidi ili oksidi gvožda).

    Ime tirkiz potice od francuske reci za “turski”. Ovo ime je dobio zbog toga što
    se nekada smatralo da ovaj mineral potice iz Turske, jer se Evropa njime
    snabdevala upravo iz ove zemlje. Medutim, turski trgovci su se snabdevali iz
    drugih zemalja, i prodavali ih venecijanskim trgovcima koji su ih dalje
    prodavali u Evropi. Pravo poreklo tirkiza koji je donošen iz Turske je
    verovatno planina Alimersaj u Persiji ili Sinajsko poluostrvo u Egiptu. Ove dve
    oblasti predstavljaju najstarije poznate oblasti u kojima je vršena
    eksploatacije tirkiza.

    Verovanja vezana za tirkiz

    Mnoge plemenite minerale prate narodna verovanja, i tirkiz nije nikakav
    izuzetak. Smatralo se da donosi srecu i dobro zdravlje kada ga dobijemo na
    poklon s ljubavlju. Takode, smatralo se da boja tirkiza bledi kada je vlasniku
    ugrožen život ili je bolestan, a kada opasnost prode, i tirkiz povrati svoju
    intenzivnu boju.

    Nauka, naravno, objašnjava ove pojave na drugi nacin. Naime, na temperaturi
    250ºC, njegova plava boja prelazi u zelenu. Takode, boja može da izbledi pod
    uticajem svetlosti, razlicitih hemikalija ili gubitka prirodne vlage.

    Najpoznatija nalazišta tirkiza u svetu:

    Senovita pecina u Nišapuru, Iran (nekada Persija); Uadi Magara blizu zapadnog
    oboda Sinajskog poluostrva u Egiptu; Cukvikamata ležišta bakra u Cileu; Serilos
    rudnici, Tirkizna planina i Santa Rita rudnici bakra u Nju Meksiku, SAD.

    Varijeteti i razni nazivi koji se koriste za
    tirkiz:

    – Agapit/agafit – staklasti persijski tirkiz

    – Americki ili meksicki tirkiz – termin koji se na tržištu cesto koristi za
    bledo plav do zelenkast, obicno relativno porozan tirkiz, bez obzira na njegovo
    geografsko poreklo

    – Astecki kamen – ovaj termin se koristi za razlicite minerale, izmedu ostalog
    i za zeleni tirkiz

    – Beli bufalo kamen – materijal bele boje, kojim se trguje u vidu kabošona,
    tzv. albino tirkiz. Navodno se vadi u Tonopi, Nevada (SAD)

    – Džonit – ponekad se koristi za ljuskast, a nekad za staklast tirkiz

    – Edisonit – pegav, plavi tirkiz

    – Egipatski tirkiz – termin koji se nekada koristi na tržištu za plavicast
    i/ili žuckasto-zeleni tirkiz, koji zbog boje nije narocito poželjan za izradu
    nakita; obicno se koristi bez obzira na pravo geografsko poreklo

    – Kornjacina leda – naziv koji se ponekad koristi za tirkizni matriks, obicno
    crne boje, koji lici na paukovu mrežu

    – Mešed tirkiz – tirkiz poreklom iz mesta Mešed u Persiji gde se trgovalo
    velikim kolicinama tirkiza

    – Morska pena – opisno ime koje se na tržištu retko koristi za kvrgave
    grumencice tirkiza koji su sa jedne strane samo polirani, a druga strana je
    ravno secena kako bi mogli biti ugradeni u nakit, npr. broš

    – Orijentalni tirkiz – neki koriste ovaj termin za pravi tirkiz, za razliku od
    rekonstruisanog, medutim, to nije uvek zaista pravi tirkiz

    – Oznake lokalnosti – pridevi koji ukazuju na poreklo: aleksandrijski
    (egipatski tirkiz), americki (iz Kalifornije, Kolorada i Nevade), egipatski,
    meksicki itd.

    – Persijski tirkiz – svetloplavi tirkiz vrhunskog kvaliteta iz Persije. U praksi,
    ovaj termin se takode koristi i za tirkize koji mu samo nalice i ne poticu
    zaista iz Persije tj. Irana

    – “Plavo zlato” – nazi dat tirkizu u Žurnalu Vol strita

    – Tirkiz ljuska od jajeta – tirkiz koji izgleda kao da je napukao

    – Tirkiz nova stena – tirkiz slabog kvaliteta

    – Tirkiz paukova mreža – tirkiz cija osnovna masa sadrži druge minerale u vidu
    paukove mreže

    – Tirkiz stara stena – tirkiz visokog kvaliteta, nebo plave boje

    – Tirkizna stena – stena koja sadrži pege tirkiza tj. matriks lošeg kvaliteta.
    Obicno je braon ili siva

    – Tirkizni grumencici – ovaj temrin se na tržištu ponekad koristi za sitne
    grumene

    – Turski kamen – poprilicno zaboravljen stari naziv za tirkiz

    tirkiza koji su masovno polirani u tambleru

    – Zapadnjacki tirkiz – vivijanit

    – Zvezdani kamen – termin koji se ponekad koristi za tirkiz, narocito u
    tržišnom kolokvijalnom govoru.

    Primena tirkiza kroz istoriju civilizacije

    Zbog svoje lepote i specificne boje, tirkiz je omiljeni plemeniti mineral u
    razlicitim delovima sveta vec mnogo vekova. Tirkiz je jedan od prvih plemenitih
    minerala u istoriji civilizacije koji je organizovano eksploatisan.

    Obožavali su ga faraoni – vladari starog Egipta, astecki kraljevi, u Persiji,
    Mesopotamiji, Indiji i Kini. U zapadnoj Evropi je kao plemeniti mineral postao
    popularan tek u 14. veku. Nakon izvesnog pada uticaja katolicke crkve, postalo
    je dozvoljeno korišcenje tirkiza i van crkve. U staroj Nemackoj je bilo
    uobicajeno da se tirkiz nosi kao dragulj verenickog prstena, uz verovanje da ce
    izgubiti boju ako žena postane neverna. Što navodi na pomisao koliko brakova je
    razorio nekvalitetni tirkiz……….

    Danas se smatra da pozitivno utice na retoricke sposobnosti, «zaštitu od
    uroka», protiv bolesti grla, kao i da donosi srecu uopšte.

    Smatra se da istorija upotrebe tirkiza u
    starom Egiptu seže do Prve Dinastije, a možda i ranije. Dokumentovano je da je
    egipatska kraljica Zur, žena drugog vladara prve dinastije (oko 6000 god.
    p.n.e.), nosila narukvice od zlata i tirkiza. Tirkiz je vezivan za boginju
    Hator, i bio je toliko cenjen, da je bio prvi plemeniti mineral za koji su
    izradivane imitacije. Naime, egipcani su koristili glazirani keramicki proizvod
    fajans kao njegovu imitaciju.

    Asteci su koristili tirkiz, zajedno sa zlatom, kvarcem, malahitom, žadom,
    koralom i školjkama za izradu maski, noževa i štitova.

    U staroj Persiji, tirkiz je obožavan kroz milenijume i mnogo je korišcen, ne samo
    za izradu nakita, vec i za ukrašavanje objekata (npr. džamija šaha Huseina u
    Isfahanu).

    Kabošoni tirkiza, zajedno sa koralom, korišceni su u srebrnom i zlatnom nakitu
    na Tibetu i u Mongoliji. Medutim, u ovim oblastima je favorizovan tirkiz u
    kojem preovladuje zelena nijansa.

    U Indiji, prema sanskritskim tekstovima, tirkiz je korišcen za izradu lekova
    zajedno sa razlicitim supstancama biljnog i životinjskog porekla, i korišcen za
    lecenje jetre, anemije i histerije.

    Razlicita indijanska plemena (Pueblo, Navaho, Apaci) su koristila tirkiz za
    izradu perlica i mozaika, i nosili ga kao amajliju. Verovali su da je tirkiz
    “ukrao” boju sa neba. Medutim, stil koji se danas naziva “indijanskim stilom” u
    izradi nakita – tirkiz ugraden u srebrni okov – relativno je nov. Smatra se da
    je nastao oko 1880. godine, pod uticajem belaca.

    Nastajanje tirkiza

    Tirkiz je sekundarni mineral i nastaje površinskim promenama razlicitih
    minerala, obicno u ležištima bakra u kojima je prisutan i fosfor, pod uticajem
    atmosferskih voda. Pri tome znacajan uticaj ima klima – tirkiz se tipicno
    javlja u oblastima sa aridnom klimom. Mineralne mase tirkiza obicno ispunjavaju
    šupljine i pukotine u intenzivno alterisanim vulkanskim stenama ili formiraju
    kore po okolnim stenama, cesto u paragenezi sa limonitom i drugim mineralima
    gvožda. U jugozapadnim delovima SAD se tirkiz tipicno javlja kao proizvod
    površinskog raspadanja u porfirskim sulfidnim ležištima bakra. Pojave tirkiza
    su najcešce vezane za dubine do 20
    m, a rede i više, kada duž pukotina rastvori mogu
    prodreti do vece dubine. Zbog ovakvog nacina nastajanja, tirkiz je
    kriptokristalast i javlja se u vidu masivnih agregata, bez kristalnih oblika.
    Tirkiz može i da pseudomorfno zameni druge minerale (feldspate, apatit i dr.)
    ili fosile. Npr., odontolit je fosilna kost nastala zamenom organske materije
    tirkizom ili slicnim fosfatnim mineralima poput vivijanita.

    Tirkiz je u starim vremenima eksploatisan samostalno, zbog svoje lepote,
    medutim, danas, zbog prirode svog javljanja uz ležišta bakra, on se prvenstveno
    eksploatiše kao sporedni proizvod masovne eksploatacije rude bakra, narocito u
    SAD.

    Tretirani tirkiz i imitacije

    Nije cudno što je jedan toliko cenjen plemeniti mineral bio i prvi cija je
    imitacija stvorena. Povecana potražnja nije mogla biti zadovoljena kroz
    proizvodnju iz postojecih rudnika. Tokom vremena, smanjena dostupnost i
    povišena cena kvalitetnih tirkiza, dovela je do razvoja razlicitih metoda za
    poboljšanje boje minerala nižeg kvaliteta, za impregnaciju i stabilizaciju
    poroznih tirkiza radi poboljšanja njegove cvrstoce i boje, za simulaciju
    tirkiza slicno obojenim prirodnim mineralima, pravljenje imitacija tirkiza od
    drugih minerala i njegovu sintezu.

    Da bi upotreba tirkiza za izradu nakita bila moguca, on mora biti tretiran. U
    suprotnom, zbog njegove poroznosti, neizbežna je degradacija njegove boje u
    kontaktu sa znojem i kozmetickim proizvodima pri nošenju takvog nakita. Ova
    cinjenica je bila poznata cak i starim narodima, koji su nekada za zaštitu
    tirkiza koristili životinjsku mast! Danas, uobicajeni postupci “tretiranja”
    tirkiza podrazumevaju bojenje, voskiranje, lakiranje, natapanje uljima,
    impregnaciju parafinom, šelakom, epoksidnom smolom, plastikom ili materijama
    kao što je koloidna silicija i natrijum-silikat (vodeno staklo). Uobicajena je
    primena kombinacije dva ili više postupaka.

    Prirodnim tirkizom se naziva onaj koji je
    netretiran; lepi primerci prirodnog tirkiza su vrlo retki i skupi. Svega oko 3%
    razlicitih proizvoda kojima se u svetu trguje pod imenom tirkiz, zapravo cini
    pravi, prirodni, netretirani tirkiz. Uglavnom uz ovakve proizvode ide i ime
    rudnika iz kojeg doticni primerak potice, a “mreža” Fe-oksida u njemu je
    karakteristicna za svaki rudnik.

    Stabilizovani tirkiz je prirodan mineral koji
    je bio suviše mek da bi se mogao koristiti za izradu nakita, te je stoga
    impregniran bezbojnom akrilnom smolom pod povišenim pritiskom i na visokoj
    temperaturi. Na ovaj nacin kamen nižeg kvaliteta postaje cvršci, otporniji
    prema habanju i trajniji, a njegova boja je prirodna i trajna.

    Tretirani tirkiz je slican stabilizovanom, s
    tom razlikom što injektirana smola sadrži i veštacku boju. Ova boja je trajna,
    ali izgleda neprirodno. Pošto ovakav tirkiz ima nižu cenu, vecina jeftinijeg
    nakita se danas izraduje od ove vrste tirkiza.

    Rekonstituisani tirkiz je napravljen od
    “kredastog” (praškastog) tirkiza i otpadaka iz proizvodnje koji su samleveni u
    prah, a zatim pomešani sa plavom bojom i plastikom, nakon cega je masa izlivena
    u blokove koji se kasnije seku u željene oblike.

    Poboljšani tirkiz je pravi tirkiz veštackim
    putem impregnisan silicijom. Teško ga je razlikovati od pravog tirkiza, i može
    da zadobije odlicnu polituru.

    Zapecaceni tirkiz je površinski “zapecacen”
    voskom ili smolom, kako bi se stabilizovala njegova boja, i da bi se zaštitio
    od grebanja i uticaja prašine i hemikalija. Boja je dugotrajna, ali ne i
    trajna.

    Imitacije tirkiza predstavljaju prirodne ili
    veštacke materijale koji su obojeni ili napravljeni tako da lice na pravi
    tirkiz. Kao što je navedeno, egipcani su prvi proizveli imitaciju tirkiza –
    glazirani fajans. Kasnije su kao imitacije tirkiza korišceni staklo, emajl, a
    danas keramicki proizvodi, porcelan, plastika i sinteticki tirkiz (napravljen
    od razlicitih jedinjenja bakra i aluminijuma). Primer sintetickog tirkiza je
    “becki” tirkiz, napravljen od istaloženog aluminijum fosfata, obojen oleatom
    bakra; i “neolit” – mešavina bajerita (Al2O3•3H2O) i bakar-fosfata. Vecina
    ovako napravljenih proizvoda se upadljivo razlikuje od pravog tirkiza. Medutim,
    1972. godine, Pjer Žilson je uspeo da napravi izuzetan simulant tirkiza, i to
    varijetete sa i bez karakteristicne “mreže”.

    Danas je najcešca imitacija tirkiza obojeni hovlit ili magnezit. Ova dva
    minerala su po svojoj prirodi beli, pri cemu hovlit ima i “mrežu” nalik tirkizu
    zbog cega deluje ubedljivije. Kao imitacije se ponekad koriste i obojeni
    kalcedon, jaspis i mermer, ali rede, zbog upadljive razlike od prirodnog
    tirkiza. Ponekad na tirkiz mogu da lice i variscit, hrizokola, lazulit,
    smitsonit, hemimorfit, amazonit, serpentin, odontolit, azurlit (hrizokola
    kalcedon) i dr.

    Vrednost tirkiza

    Velika potražnja je uzrokovala cene koje se krecu i do 2200 dolara po kilogramu
    za najkvalitetniji materijal. Vekovima je najkvalitetniji tirkiz intenzivno
    plave boje donošen iz Persije, te je izraz “persijski tirkiz” postao sinonim za
    materijal vrhunskog kvaliteta. Krajem 19. veka, otkrivena su ležišta visoko
    kvalitetnog tirkiza u zapadnim i jugozapadnim oblastima SAD (Arizona,
    Kalifornija, Kolorado, Novi Meksiko, Nevada), odakle i danas dolazi najveci deo
    proizvodnje kvalitetnog tirkiza.

    Intenzitet boje je glavna determinanta vrednosti tirkiza, zatim njegova
    konzistentnost – jedrina, cvrstoca i homogenost, kao i vrsta i stepen
    “tretiranosti”. Netretirani tirkiz ce uvek biti skuplji od tretiranog, mada se
    blago voskiranje obicno toleriše. Prisustvo okolne stene u agregatima tirkiza
    mu umanjuje vrednost. Poput korala i drugih neprovidnih plemenitih minerala,
    tirkiz se obicno prodaje prema velicini komada a ne prema masi.

    Cuvanje

    Kao i vecina fosfatnih minerala, i tirkiz je fragilan i osetljiv na hemikalije.
    Parfemi i kozmetika mogu da razore njegovu zaštitu i promene boju tirkiza.
    Usled duže izloženosti direktnoj suncevoj svetlosti, tirkiz dehidrira i gubi
    boju. Stoga, da bi se zaštitio nakit sa tirkizom, treba izbegavati da dode u
    kontakt sa kozmetikom (ukljucujuci mleko za suncanje i sprej za kosu) i nošenje
    ovog nakita na plažu i druga mesta sa jakom suncevom svetlošcu. Nakon nošenja,
    tirkiz treba blago prebrisati kako se na njemu ne bi stvorio talog, i cuvati ga
    u zasebnoj kutiji kako ga drugi, tvrdi dragulji ne bi izgrebali. Takode,
    agregati tirkiza ponekad sadrže i pirit, pa ih ne treba izlagati vlazi da ne bi
    došlo do njegovog raspadanja.

    Ni slovenščina ….jaz npr. sem študirala kaj presneto je gvožaa …skratka železo .

    Wink

    strelka2012-05-25 15:03:02

    Lepo je če deliš
    #15028

    Katja
    Član

    Strelka, hvala za info! Lep dan še naprej:)

    Lepo je če deliš

Za objavo odgovora morate biti prijavljeni.